Charmed World
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

You are not connected. Please login or register

Ideje ...

Go down  Message [Page 1 of 1]

1Ideje  ... Empty Ideje ... on Fri Mar 25, 2011 6:18 pm

Lilika

Lilika
Kasnila sam. Naravno da sam kasnila. To je tako uobičajeno za mene, zar ne? Mislim, uvek sam u nekoj žurbi i sve završavam u poslednjem trenutku, ali ipak nekako stignem. Mogu da zamislim kako sada izgledam. Obrazi su mi zajapureni, da, to mogu da potpišem. A kosa? O tome bolje i da ne razmišljam! I ovako ide na sve strane, a tek sada... Ponovo sam bacila pogled na sat i to me je još više unervozilo. Raskopčala sam dugme kaputa jer je temperatura počela da mi raste od ubrzanog kretanja. Kada sam konačno ugledala zgradu kako se nazire naišla je doza olakšanja. Znam da sam poslednja godina gimnazije, ali tamo su me stvarno previše tolerisali. Ne bi bilo lepo sa moje strane da večito kasnim, izostajem i posle tražim da mi neko to opravda. Povlačim velika teška vrata i trčećim korakom se penjem uz mnogobrojne stepenice. Javljam se devojci koja je dežurna. Svi me kao znaju, a niko me ustvari ne poznaje. To mi se stvarno više penje na živce. To stalno pretvaranje. Jedva čekam da odem iz ove škole. Da mogu da zopočnem novi život, da ga sama izgradim iz početka, bez ikoga da mi soli pamet i govori šta da radim. Zato i hoću da odem što dalje to bilo moguće! Dok mi sve to prolazi kroz misli stižem do najzabačenije učionice. To u stvari i nije bila učionica. Ali je bila prilagođena nama, muzičarima. Kao da je nama bilo potrebno mnogo prostora... Ali bila je to lepa učionica svi smo je voleli. Svega nekoliko klupa, sa strane klavir koji smo svi svirali, bio je obavezan. Na zidu se nalazila mala tabla sa iscrtanim notnim sistemom. Zastala sam na nekoliko sekundi da udahnem vazduh, a potom sam pokucala na vrata i povukla bravu. Proturila sam glavu napred uopšte ne razmišljajući koji je čas na redu. Da, bila je to biologije. Uvek sam se pitala šta će nama muzičarima biologija, ali dobro je, šta je tu je. Bacila sam pogled po učionici. Bilo je vrlo lako zaključiti ako neko nedostaje, bilo nas je svega troje teoretičara. Izvinila sam se profesorki i upitala sam je da li mogu da prisustvujem času. Podarila sam joj najlepši osmeh koji sam imala, tako da je omekšala i pustila me da uđem. Svi su me uvek tolerisali. To je jednim delom bilo dobro, ali sam se ja opet osećala da je to sve zbog mog života i svega što sam proživela. Na neki način su želeli da mi olakšaju sve. Nekada mi je to laskalo, a nekada jako smetalo. Ponekad sam želela da budem samo obična devojka ni počemu posebna. Stvarno je grozno kada si poseban po nečemu takvom. Ali, kada drugačije gledaš ti nisi uopšte poseban, to je jednostavno nesreća, što je još gore, jer te tada svi sažaljevaju, a ti znaš da je tako. Skinula sam kaput i sa pažnjom ga okačila na prilično oštećeni čiviluk. Sela sam na stolicu i počela da crtkam nešto po svesi uopšte ne obraćajući pažnju šta se zbiva na času. Svašta ti prolazi kroz glavu kada trčiš na putu do škole. Ugledaš neka lica i shvatiš da je nekome možda kao tebi. Da te neko možda razume i da nisi sam na ovom svetu. Jer, mene su mnogi pokušali da razumeju. Da, samo su pokušali, ali to je jednostavno nemoguće ukoliko sve ne to ne proživiš. Ili ja previše dramim. Ne znam šta je u pitanju. Svi kažu da smo mi, umetnici, nekako drugačiji. Slažem se. Uvek smo nekako izdvojeni, jedna grupa za sebe. Kao što i samo ime kaže, umetnici. Živimo za nešto što je drugim ljudima besmisleno. Živimo za muziku. Ali nama je to nešto najlepše...

2Ideje  ... Empty Re: Ideje ... on Fri Mar 25, 2011 9:05 pm

Natty

Natty
Predobro je. Slažem se oko dela za umetnike, iako uopšte nisam muzikalna. Piši nastavak. ^.^

3Ideje  ... Empty Re: Ideje ... on Fri Mar 25, 2011 9:19 pm

Lilika

Lilika
♥️Natali♥️

Šta reći? Naša priča je tako dugačkaaa xD I mislim da ću upravo ponovo da je smaram o tome kako smo se upoznale!xD Bilo je to u junu, na jednom 4um-u... Obema nam je to bio prvi 4um, i bio je to 4um vezan za Harry POtter-a. Kao i na svakom, postojala je HP škola i i ja i ona smo tu išle. Da, da, i bile smo redovni đaci, i bile smo time opterećene xD sve smo ozbiljno shvatale. Ja sam Natu shvatala kao neku štreberku koja je opterećena školom, a i ona mene i sto takao, jer sam je stalno smarala da mi pomogne oko domaćih xD I tako, nismo se zbližavale. Međutim sve je počelo kada sam ja došla na Denisov I 4um HTB, i tu je nastala Crna trojka i cela ta priča da ne pričam dalje. Nato, zabroravila sam da si ti ustvari tema priče xD Da Nata je jedna diFna osoba, sviđa mi se kod nje što je tako zanimljiva, tako duhovita, tako pametna i tako zrela. Ja sam 95-o a ona je 97-o godište, a ja to nikada ne bih rekla! Ponaša se tako zrelo za svoje godine, ja u tim godinama nisam znala šta je fejs :haha: (da da ko bi rekao da JA nisam znala šta je fejs?xD). Pre svega oa je jedna dobra osoba:)) (a možda i jeste) xD lepa je, slatka, a ono što mi se najviše sviđa jeste to što je perverzna xD Živoratka perverziva. Ona zna da volim onu izjavu: I sa podignutim i sa supuštenim... roletnama. Posle te izjave sam se 10 minuta valjala po parketu, zbg nedostatka tepiha xD
Jako bih voelela da te upoznam Nato!! Mislim da bi bile super drugarice!Smile I još jedna dobra stvar je to što ti imaš tapih, pa te još više volim zbg toga xD volim te!♥️


All the right friends
in all the wrong places,
and yeah, we're going down!

4Ideje  ... Empty Re: Ideje ... on Fri Mar 25, 2011 9:23 pm

Natty

Natty
Aaaaaa... ♥ Tepih xD E sad idi u "Igrice" ---> Izlasci i provod i čitaj moj post xDDD Smejaćeš se 20 min xD

5Ideje  ... Empty Re: Ideje ... on Sat Mar 26, 2011 7:11 pm

Envy

Envy
E super je prica,stvarno mi se svidja,mada bi mogla nekada da stavis novi pasus jer se lakse cita..:DD

http://www.avril-balkan.com

6Ideje  ... Empty Re: Ideje ... on Sat Mar 26, 2011 8:39 pm

Lilika

Lilika
Iamm ja nove pasuse, ali se ovd esve poremetilo, jer sam iz Word-a prekopirala xD

7Ideje  ... Empty Re: Ideje ... on Tue Mar 29, 2011 7:32 pm

Lilika

Lilika
Nastavak prvog posta Very Happy uživate, a posle kom Very Happy

Moj život nije tužna priča. Moj život nije tužna priča sve dok u njemu postoji neko ko će da se bori za nešto bolje, za sutra. U mom životu sam to ja, sama, ali opet dovoljno snažna da verujem, da se nadam... Jer, nada uvek umire poslednja...


...


Imala sam tada deset godina. Bila sam dete, na prvi pogled, sasvim obično. I jesam bila, ali toga dana se sve promenilo. Postala sam obeležena, nažalost. Za to su svi saznali, svi su dolazili da vide šta se desilo, svi su sa lažnim suzama u očima stezali moju ruku i govorili koliko im je žao. Mislili su da ja ne vidim koliko ih u stvari nije briga ni za mene ni za moju majku. Posle toga dana niko se od njih više nije pojavio na našim vratima. Sva ona obećanja koja su dali iznenada su bila porušena, kao i sve oko mene.
Moj otac je umro. Da. Mislili su da to mogu nadoknaditi tako što će proliti nekoliko suza? On više nije tu, a oni su ga ubili, oni su krivi za sve i to niko više ne može nadoknaditi.
Radio je u toj firmi. Tada sam bila mala, nisam najbolje shvatala, ali znam da je bio na nekom visokom položaju. Ta gomila ljudi oko njega, koja je imala lažne osmehe, da to mi je ostalo u sećanju. Često su sedeli kod nas kući, ispijali kafe, viskije, oko njih se dizao dim. Otac je postajao drugačiji. Više nije tako voleo da se igra samnom, već bi samo dolazio, donosio mi neku novu igračku i govorio kako će da zaradi još para za nas. Htela sam da vičem, da kažem da nam ne treba više, samo da se on vrati kući, da bude ponovo kao pre. Međutim i mama i ja smo ga gubile sve više. Vreme je provodio među tim ljudima koji su radili za njega, koji su ga ubeđivali da mu treba više. Jednostavno je jednom svega bilo preko glave, nije mogao da izdrži taj život i jedostavno je nestao. Napustio je ovaj svet.
Kada mi je majka to saopštila isprva nisam bila toliko pogođena. Nisam imala oca, ali zar to nije isti onaj osećaj koji sam imala u grudima poslednje dve godine? Da, potpuno je isti. Bila sam čak i besna. Bilo je u meni mali milion osećanja, a nakon toga me je savladalo samo jedno. Tuga. Kada sam shvatila šta se ustvari dogodilo. Kada sam shvatila da više neću moći da se nadam da će moj otac ući u kuću zagrliti me i igrati se samnom. Sve se srušilo.
Nakon svega što se izdešavalo majka i ja smo nastavile svoje živote. Ja sam se sve više povlačila u sebe, ali ona to nije primećivala. Ja sam imala svoju muziku, svoj klavir, a ona je uvek imala neki svoj svet. Nikada nismo bile nešto bliske, a nakon tragedije koja nas je snašla još više smo se udaljile. Ona je našla neki novi krug prijatelja. Oni stari, takozvani prijatelji su, kao što sam već rekla nestali. Kada je nestao moj otac i sve njegove pare i oni su se polako povlačili, kao poslednji lešinari. I nisu ništa bolje od toga. Ali ostali ljudi su pričali. O mom ocu su počele da kruže razne priče, sa strane sam mogla naći osudu svuda. Svi su upirali prstom u nas, sa osuđivanjem, dok su drugi osećali sažaljenje. Bilo je to jako teško za mene, ali sam se vremenom navikla, koliko sam mogla.
Godine su prolazile i ja sam pronašla neki svoj mir. Imala sam dosta prijatelja, ali ni pred kim nisam mogla da budem ko ustvari jesam. Svi su smatrali da sam jako zabavna, duhovita. I jesam bila. Volela sam da izlazim, a kada sam odrasla postala sam lepa devojka i momci su me voleli. Bila sam popularna. Ali ja sam se sama ježila od svega toga. Te žurke, noćni provodi, ceo taj svet nije bio moj. Žlela sam da pobegnem negde gde me niko neće znati. Gde ću moći da dobijem novu šansu, možda...
Upisala sam srednju muzičku školu i to je jedina stvar koja je uspela da me održi tu, na zemlji. Bilo je teških trenutaka u kojima sam samo želela da se prepustim sudbini da me ona vodi, međutim muzika me je vraćala. Davala mi je snagu da se prisetim zašta se borim. Da se nadam.
Majka je u međuvremenu osnovala neki svoj posao koji joj je veoma dobro išao. Ubrzo nakon očeve smrti uspela je da povrati sve što smo imali i nastavili smo da živimo u izobilju. Majka mi je kupovala sve što poželim, a ja se nisam žalila. Mislila je da je to sve što je potrebno da učini kao majka. Meni je ponekad bilo krivo, ali nisam želela da se upuštam. Čekala sam da odem odatle sa nadom da se nikada neću vratiti...

Sponsored content


Back to top  Message [Page 1 of 1]

Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum