Life sucks.

Ovde ću postavljati neke svoje radove.

Sad hocu ja da ti pises o menE..n_n

Jovana

J-jaka
O-originalna
V-vesela
A-ambiciozna
N-nepokolebljiva
A-ambiciozna (glupa sam, ne znam još jednu osobinu na A xD)


Ne znam zašto, ali nikada nemam običaja da je zovem Jovana. Obično je zovem Cam ili Cami, jer sam tako navikla na forumima. E pa od sada ću je truditi da je zovem Jovana, ili Joca mejbi. Never mind. Na kraju krajeva, nebitno je kako je zovem, bitno je ono što mislim.

Jovana živi u Arilju, malom gradu u Zapadnoj Srbiji. Inače, Arilje je veoma poznat grad, naročito po vešu, ali o tome drugi put.
Jovana je inače jaka i samouverena devojka koja uvek kaže ono što misli. Ima svoje JA, originalna je i ono što mi se najviše sviđa nije od onih devojaka čiji se život svodi na traženje momaka. Ne. Jovana nije takva. Ona je posebna. Ne veruješ? Upoznaj je.
Uvek pozitivna, vedra... Ne odustaje lako, prati svoje snove i ne menja mišljenja zbog drugih osoba. Na probleme uvek gleda sa pozitivne strane, teško pokazuje emocije i uvek sve obrće na šalu. Mislim da je ona izreka “Udri brigu na veselje” opisuje u potpunosti.
Pored toga mnogo voli da mašta (jer Ian je moj), nema sreće u ljubavi (opet – Ian je moj) iI tako.
Omiljena knjiga joj je The hustle (kao i meni ^_^), ima neke svoje principe kojih se drži i ništa na ovom svetu je ne može naterati da promeni mišljenje.
Nije ni svesna toga koliko je talentovana za pisanje, ima divan stil pisanja. *.*
Lepo peva (jeste da je nisam čula kako peva, ali ja to mogu da zamislim), ima diFan naglasak (za razliku od mene -.-)…
Uporna je, pametna, mada je škola ne interesuje. (Mislim, neće joj ni trebati. Zajedno ćemo čuvati ovce na Novom Zelandu.) n___n
Uživa u životu, spontana je, što hoće, to i dobije i najbolje od svega: ume da sluša.
Ne leti visoko, uvek je ono što jeste i ne ponižava druge.

Šta reći, osim, ovakva osoba se ne nalazi često.

Sluša dobru muziku, želja joj je da joj se A tout le monde svira na sahrani (ne brini, pobrinuću se za to Šalim se. xD) I tako.

I want you to know how much you mean to me.
I want you to know how much you mean to me.
I want you to know how much you mean to me.

I za kraj… Budite dobri prema Cam, možda će se setiti da vam kroz deset godina pošalje razglednicu sa Novog Zelanda.

Remember when I swore
My love is never ending
And you and I will never die

Nadam se da ti se sviđa.

P.S. Posle Guče, idemo u Kovin (Kovin expresom xDDD)

Remember when I swore
My love is never ending
And you and I will never die
Kako si ubola najbolji deo u pesmi..:DDD
Hvala,mada nema nista lose o meni.
Kovin express[kadsesetimtogblama] xD
I btw,ne znam da pevam..a sve bih dala da znam..:'')

I mi Zapadnjaci najlepsi naglasak imamo..kad razvucemo ono leeepo..ahah..xDD
Hvala srce si..^__^ n_n

A šta hoćeš? xDD Ćuti i ne žali se xD Ja i dan danas ne znam šta je Kovin expres xDDD Kad dobijem besplatne sedećeg meseca, zovem te da čujem kako vi kažete to "leeepo" xDD

Aj o meni nes pisi...xD

i o meni ocu da pises

Milan


Šta da pišem, kad sve znate?
Milan živi u Novom Sadu, prediFnom gradu u Vojvodini. Nikada nisam bila tamo, ali idem sledeće godine, pa ćemo se upoznati (I hope so).n_n
Inače je prava dobrica, voli da se šali, uvek je veseo i ima prediFan glas (*.*), iako on misli suprotno.
Lako se nervira, mrzi nepravdu i uvek kaže ono što ima. Ima svoj stav, uporan je i zna dobro da radi u AP-u.
Uvek je tuJ za mene, voli da se meša u ljubaFne probleme, posebno u moje, pa se ja onda ljutim I nerviram bez razloga, a onda shvatim da je imao dobre namere, pa mi bude žao.
Ume da sluša i dobro podnosi izlive mojih emocija (naročito kada sam u ljubavnom transu).
Voli da me zeza I da se igra sa mojim živcima. Jedna je od retkih osoba koja može da me natera da se izvinim čak I kad nisam kriva xD I tako…
Voli da sluša diznijeve zvezdice (ne valja ti to) ali šta je tu je. xD Mogao bi malo da se ugleda na mene i pusti Miley, Selenu, Demi i ostale kurce-palce. Slušaj ti šta ti Nata kaže.
Ume da prizna greške, ne leti visoko i jedna je od onih osoba koje čovek prost one može da ne voli. Ima tako umiljat glas, da čak i kad se naljutiš, posle dva minuta popustiš.n_n
Opasan je ovako, vole ga devojke da prosto ne može da se odbrani .
Optimista je, sve gleda s vedrije strane, ne stidi se da pokaže emocije i tako. n_n
Pametan je (ne pametniji od mene xDD Šalim se), voli da me muči dam u pišem sastave I tako to.

Here I am
with all my heart
I hope you understand
I know I let you down
But I'm never gonna make that mistake again
You brought me closer to who I really am
Come take my hand
I want the world to see
What you mean to me.


I za kraj, budite dobri prema Milanu, njegova mama radi u BRAVO-u. xD


Nadam se da ti se sviđa.

hahahahaha...kako je dobrooo hvala....xD..... :* <3

Uvek. ♥

naaaatoooooo a o meniii????

Miloš

Miša živi u Nišu, gradu koji je udaljen 40 minuta od Knjaževca, a još uvek se nismo upoznali. (čekaj samo da dođem da kupim haljinu za sestrino venčanje xD) Bila sam u Nišu miliJon puta I s obzirom da idem dosta često, nadam se da ćemo se upoznati.n_n
Miša je inače prava dobrica. Uvek je pažljiv, fin, nikada ne vređa druge I što je najbolje od svega prava je romantična duša.
Ima svoje JA, čvrsto stoji na zemlji, nije prepotentan, ma prosto je predobar. Neikvarena duša. n_n
Znam da ga često nerviram, ali šta ću? Ja nisam tako savršena. xD
Krije svoj identitet, kao d je državna tajna, ali ja imam neku svoju sliku u glavi kako on izgleda (inače mogu da zamislim I nečiji glas, ako niste znali).
Kada sam ga prvi put upoznala, ako ćemo iskreno, nervirao me je, a ne sumnjam u to da sam nervirala i ja njega. Em sam ga mučila da mi u po noći pravi potpies sa Micom Trofrtaljkom, em sam ga stalno požurivala, em sam stalno imala neke zamerke… Šta ti još treba da bi te neko nervirao?
Sve u svemu, nadam se da ga više ne nerviram, jer je on meni prirastao za srce za vrlo kratko vreme.
Naravno, nije ni on savršen, ali njegove mane ne dolaze do izražaja pored svih dobrih osobina.
DiFno se ponaša prema Kiki, nežan je, romantičan itd. Kiki, dušo, čuvaj ga, takav se ne nalazi. xDD


You mean to me.
You mean to me.
You mean to me.

Ostani to što jesi i ne menjaj se zbog drugih.


Hope you like it.
♥

Denis

D-dobar
E-emotivan nisi
N-narcisoidan
I-interesantan
S-samouveren

Šta reći, sem nesreća nesrećasta.
Upoznali smo se letos na Twilight forumu I u početku se ni malo nismo slagali. Stalno smo se nešto prepiali I svađali oko nekih gluposti, kickovanja I sličnih stvari.
A onda… Onda se sve promenilo.
Denis je jaka i uporna osoba koja je prošla sve u životu. Na neki način mu se i divim, jer da se meni sve to izdešavalo, ne znam kako bih izdržala.
Ume da me iznervira, ali se uvek nekako na kraju izvuče i ja se osećam krivom. xD
Ima svoje Ja, ne dozvoljava da ga drugi gaze i uvek kaže ono što misli. Ne trpi da ga iko omalovažava, ceni sebe, posebno svoj izgled i sanja o tome da postane glumac.
Ne mogu da kažem da smo ranije bili bliskiji, jer smo i sad nerazdvojni, ali se dosta promenio otkada je napravio svoj forum. Stalno je prezauzet, stalno je u nekoj gužvi… Ko šta radi, Denis sređuje forum. E takva je situacija u poslednje vreme.
Čak je i Biebera prestao da sluša, nego o tome otom potom.
Ne ume da sluša i to mu je mana. Ambiciozan je, prati sovje snove i ne odustaje lako. Ne leti visoko, prizemljen je i ne ponižava nikoga (pedere tu ne ubrajam). Nadam se da će ostati takav kakav jeste i da neće zaboraviti svoju Nesreću kada bude postao slavni glumac.
Ume da čuva tajne, ali samo one velike, inače se odah izleti, ali dobro, ne zameram mu, jer se i meni to katkad dešava.
Narcisiodan je do zla boga, ali ga ipak mnogo volim. I previše.

You mean the world to me. ♥

E sad bih stavila stih iz Marchelove pesme, ali Cam me je preduhitrila.

Nikada ga neću zaboraviti i nadam se da neće ni on mene. Previše smo toga prošli zajedno, previše smo toga uradili zajedno…

Šta će meni kola I kuća sa spratom,
Kad ja volim jednog sa debelim vratom,
Pa ga često molim dok radi masažu,
Uteraj mi, uteraj, kola u garažu.

Hope you like it. ♥

P.S. Čekam te sutra. xD

AAAAAAAAA SWAKA TI CAST!NISI REKLA DA SAM LEEEEEP!!-.-widimo se sutra ))

Nato-PISI!

Adna

A-ambiciozna
D-dobra
N-nepopustljiva
A-anđeo

Šta su to granice? Jesu li to samo linije u atlasu? Ne, nisu.
Bosna i Hercegovina i Srbija. Nekada jedna država, a sada… Sada su to dve različite države. Zaboravili smo prošlost, nema više bratstva i jedinstva, ali opet, granice nas ne sprečavaju da se vežemo za nekoga.
Adna je fina devojka, uporna i nepokolebljiva. Voli da muči ljude (posebno mene) ponekad, ali je u suštini pravi anđeo. Često se ljuti, ali ume da prizna grešku. Ono što je najbitnije, ume da kaže hvala i izvini, nije prepotentna i ne leti visoko.
Znam da nisam savršena i da joj verovatno nije uvek bilo lako sa mnom. Verovatno sam je često I nervirala, ali šta mogu? Takva sam.
Iako to nije tako očigledno, Adna i ja smo dosta slične. Pored perverzije, obe smo prave dobrice (xD), a nosimo i naočare. Šta ćeš više?
Ima dobru dušu i uvek je spremna da pomogne.
Nije od onih osoba koje te smatraju prijateljem samo kada im je nešto potrebno. Ume da ceni ostale, ne ponižava nikoga.
Volela bih da je upoznam, jer je zaista posebna.

You mean so much to me. ♥

Nikada se nemoj menjati. Budi takva kakva si,


I ko zna?
Možda jednom nađeš me,
Tamo gde prestajem ja,
Gde počinješ ti.


Nadam se da ti se sviđa. ♥

naravno <3 <3 <3

Baby

Zvao sam je Emili
U moj je san ko u svoj usla dom
Zbog nje se dan pretvorio u noc
I pjesme sve poludjele zbog nje
kao kise proljecne.

Morala sam. n_n

Šta reći za Bejbi, sem duša. Uvek tu za tebe, uvek spremna da pomogne i što je najbolje ume da sluša.
Ima svoj stav, zna šta želi I teži ka tome da to ostvari.
Ne menja mišljenja zbog drugih i uvek kaže ono što misli.
Uporna je, uvek vesela i večiti optimista. n_n
Ne odustaje lako, teži ka ostvarenju svojih snova.
Emotivna je, ne stidi se da pokae emocije i svoje mišljenje.
Ranije je bila pomalo stidljiva, ali otkako je počela da se druži sa mnom, više nije. Loše utičem na okolinu. xD
Obožava turske serije (posebno onu sa Sulejmanom) i zna turski bolje nego ja engleski. n_n
Lepa je, lepo peva (opet kažem, mogu da zamislim i glas xDD) i ima diFan glas.
FIna je, pažljiva, kulturna, ume sa ljudima i tako.
Ljubomorna sam jer ima prediFno ime, iako ona misli suprotno. n_n

Ne sluša muziku koju svi ostali slušaju, sluša ono što voli, kaže ono što misli.

You got a million ways to make me laugh.


You're a true friend
You're here till the end
You pull me aside when something ain't right
Talk with me now and into the night
Till it's alright again
You're a true friend

Ostani takva kakva jesi. ♥


Hope you like it. ^^

Hvala ti divna si,stvarno obozavam te <3 a inace da ne bi zamisljala kakav glas imam cucemo se.
I inace-da znam bolje turski nego ti engleski.

Jedva čekam. I piši već jednom o meni. xDDD

e, piši o meni, odma!xD

nato..e bas me zanima sta ces o meni napisat ^^ <3

Lilika, Anjuška, o vama ću kad stignem. xDD

maa mursh xddDD xD

Samokritika (više dođe kao samoodbrana, ali nmvz) xD Pisala sam čas u prezentu, čas u perfektu, jer nisam znala kako drugačije. xD Ponegde imam nagle prelaze, to je zato što nisam smela mnogo da dužim. xD Inače, ovo je sastav za školu, nije ništa posebno, ali ajde.

U potrazi za svojim pejzažima

Jutro je. Toplo majsko sunce baca svoje zlatne zrake na mladu, prolećnu travu koja kao da pleše na laganom povetarcu. Ulazim polako u auto stiskajući u rukama svesku i olovku. „Nesumnjivo, biće ovo zanimljiv dan.“ – mislim u sebi i sedam na sedište prepuštajući se svojoj mašti i sanjarenjima.
Već smo dosta odmakli od grada. Davno smo napustili visoke, hladne dame, oronule i stare zgrade, i sumorne gradske puteve. Seoski drum se prostirao pred nama, a okolo nas je svuda bila šuma. Vetar je lagano duvao, grane drveća se lagano njihale na vetru, uživajući u toplim zracima sunca. Svuda tišina, mir. A onda, odjednom, odnekud izviri koja ptica i zapeva veselu pesmu, namerno rušeći taj mir, tu tišinu koja se uvukla pod grane drveća. Pčelice, leptiri i drugi insekti neumorno lete sa jedne grane do druge kao da se i one raduju tom divnom danu, tom majskom suncu i povetarcu. Poljsko cveće se prepustilo krilima vetra, a negde u daljini ponosne stare gospođe, svedoci davnih bitka, planine po kojima su generacije i generacije hodale, posmatrale su nas strogo, gordo. Usamljena trešnja na obližnjoj livadi, stajala je poput neveste okićena belim cvetovima koji će se za koji dan pretvoriti u sočne, rumene plodove. Čudna je priroda. „U svojoj jednostavnoj istini, veća je i lepša od bilo koje tvorevine ljudskih ruku.“
Sedela sam na sedištu i upijala svu tu lepotu. Osećala sam se poput slikara u potrazi za svojim pejzažima, poput pisca u potrazi za opisima.
Zaustavili smo auto. Stajala sam na prašnjavom seoskom drumu i uživala u prirodi. Čudno je kako nas samo priroda umiruje. Svež planinski vazduh milovao je moje obraze, a topli prolećni vetar igrao se sa mojom kosom. Negde u daljini čuo se šum reke, reke koja se vešto sakrila ispod gustih grana drveća. Šum vode, cvrkut ptica, dašak vetra, sve me je to smiravalo. Uskoro ću stići tamo gde sam se uputila, uskoro ću stići u selo svojih predaka, Repušnicu. Ljubičice, krhke i nežne poput kakvih devojčica, stajale su ponosno kraj puta oduzimajući dah svakom prolazniku. Prosto je čitava priroda bila kao iz najlepšeg sna. Uživala sam u lelujanju automobila i cvrkutu ptica. Vreme je prolazilo, a toga nisam bila ni svesna. Kao da se čitav svet zaustavio na trenutak diveći se svoj toj prirodi. I gle! Ispred nas istrča zec, žustro prelazeći na drugu stranu. Verovatno se uplašio zvuka automobila. Bio je tako mali i nežan, tako sladak. Ali, već sledećeg trenutka, zec je iščezao u mračnom i hladnom grmlju. Ko zna gde je otišao?
Bacila sam pogled na zglob leve ruke. Ostalo je samo još nekih desetak minuta do sela, uskoro ću ugledati selo u kojem su moji preci, babe i dede, odrasli. Vreme je odmicalo, između gustih grana drveća nazirali su se crveni crepovi kuća, odudarajući od svog tog prizora. Posmatrala sam krovove sa neverovatnom radoznalošću, sa neverovatnom radošću. „Koji li je od ovih krovova krov moje kuće?“ – pitala sam se. I evo nas. Najzad u selu. Veselo cveće i šuma, kao da su pozdravljali naš dolazak. Grane drveća su se savijale klanjajući nam se, pozivajući nas da se prepustimo prirodi i njenim čarima. Izašla sam iz auta i sela na travu. Oh, kako samo miris poljskog cveća opija. Svež, planinski vazduh, šum seoskog potočića u kome su se generacije i generacije mojih predaka u detinjstvu igrale, cvrkut ptičica, zujanje pčela, sve je bilo opijajuće. Naša kućica, stara i oronula dama, gordo je stajala i pozdravljala naš dolazak. Plavi prozori kao da su nam se smešili, a ponosna jelka, koju je neki moj predak zasadio, i dalje je stajala ispred kuće kao jedini svedok svega što se događalo u prošlosti i što će se tek događati.
Sve ovo, ljudi su nekada napustili i otišli u gradove za boljim životom, ne sluteći koliku štetu nanose sebi. Prirodu su zamenili asfaltom i oblakoderima, druženje, smeh i priču zamenili kompjuterima, televizorima... I sada, na nama ostaje samo da ne zaboravimo na svoje poreklo i da se katkad setimo svog sela, jer je priroda ta koja nas čini srećnima.